Slušajte uživo:

Online radio UM

Gledajte uživo:

Radio u bojama

Slušajte uživo:

Radio Otvorena Mreža

Berberovići: „Zahvalni smo OTVORENOJ MREŽI. Da nije bilo vas, ne bi bilo ni Vedada ni ove sretne porodice“

07. 11. 2020 - 11:57
|
|
by udrimuski.ba
|
foto: udrimuski.ba

Iz Brčkog su se u emisiji Udri muški, javili Vedad i Mersiha Berberović, pacijenti iz programa Otvorene mreže. Riječ o bračnom paru, koji je svoju životnu bitku izvojevao nakon mukotrpnog perioda borbe sa Vedadovom bolešću bubrega. Supruga Mersiha mu je donirala bubreg.

„Prvo sam pokušao naći rješenje u Tuzli, gdje smo odlazili nekih šest mjeseci. Svaki mjesec, neki nalaz izvadi, dođi ponovo i tako se to vuklo šest mjeseci do pred Novu godinu. Otac mi je trebao biti donor, ali je tada dobio moždani udar, vjerovatno i od te silne želje i čekanja i neizvjesnosti. Pošto je majka različita krvna grupa, nismo imali drugo rješenje nego da krenemo sa prikupljanjem novčanih sredstava i da se obratimo Otvorenoj mreži. Tako smo i uradili“, prisjetio se Vedad.

Do zadnjeg momenta odbijao je opciju da mu supruga bude donor.

„Ali kada smo u Francuskoj saznali da je i majci jedan bubreg počeo da se suši i da radi umanjenim kapacitetom i saopštili to Mersihi, ona je rekla da će mi biti donor. Naši koordinatori Irma i Svendi pozvali su Batka i sve se ponovo pokrenulo. Mersiha je uradila potrebne nalaze, pa smo onda nas dvoje ponovo išli u Francusku na preglede.“

I tada je bilo dramatično, kaže Vedo, jer je Mersihina operacija bila upitna.

„Jedan nam je ljekar rekao da bi taj zahvat bio baš rizičan, ali sutra smo otišli kod drugog hirurga i on je pristao. Vrlo brzo poslije toga smo dobili i poziv, zakazana je transplantacija.“

Nakon zahvata zahvalni su bili Bogu, kažu Vedo i Mersiha, što su preživjeli sve to.

„Zahvalni smo, naravno, i vama, jer da nije bilo vas, ne bi bilo danas ni Vedada ni ove sretne porodice“, poručila je Mersiha.

Mersiha je nakon tri dana izašla iz bolnice, a Vedad nakon sedam. Muža je, u hotelu,dočekala uz muziku i u dobrom raspoloženju. Danas Berberoviće žive normalan život, imaju jedno dijete, a uskoro će njihova porodica dobiti još jednog člana.Mersiha je,nakon operacije, nastavila redovno da radi, a Vedad je u potrazi za poslom.

„Tražim posao, ali kakav je kod nas sistem ovdje, nešto to teže ide kad kažeš da si transplantiran. Ljudi se valjda boje, šta li...“

Na pitanje šta bi poručila ljudima koji su potencijalni donori, ali su u nedoumici i strahu od procedure i posljedica, Mersiha je poručila:

„Donor može biti svako, kada se poklope parametri, a to je stvar odluke ili hoćeš ili nećeš. Tako je bilo i sa mnom. Ja sam dala mužu bubreg i bila bih opet donor. Prošla sam bez bolova. Ljudi se boje transplantacije  zbog bolova i pitanja kako će danas-sutra da žive sa jednim bubregom. Pa živjeće kao i ja. Bila sam donor, u Francuskoj sam prošla sve te procedure, a kada sam se probudila samo sam tražila da vidim Vedada kraj sebe. Kada sam ga ugledala rekla sam Bogu hvala, živi smo. Ponavljam, moguće je živjeti sa jednim bubregom, uz zdravu način života.“

Za kraj javljanja Vedad se prisjetio i iskustva sa ljudima iz Otvorene mreže, njihovog truda i želje da mu pomognu.

„Sad sam pomenuo Svendija i Irmu, teško mi je da pričam o tome“, kroz suze je rekao Vedo. „Kad se samo sjetim šta su sve oni prošli sa mnom i koliko su se brinuli...“

Poslao je veliki pozdrav svima u Otvorenoj mreži.

„Batku želimo da ovo sve izdrži, ja sam od početka rekao da je ovo sve naštimano i da nekome on smeta!“