Slušajte uživo:

Online radio UM

Gledajte uživo:

Radio u bojama

Slušajte uživo:

Radio Otvorena Mreža

skinlijevo skindesno

Specijalna ruska operacija 'Ustav'

29. 06. 2020 - 09:24
|
|
by udrimuski.ba/AJ
|
foto: EPA

U Rusiji je u toku “narodno glasanje” o amandmanima na Ustav koji će Vladimiru Putinu omogućiti da se ponovo kandiduje za predsednika, odnosno ostane na čelu države sa još centralizovanijom vlašću sve do 2036. godine.

Glasanje je počelo 25. juna, a potrajaće sve do 1. jula. koji je proglašen kao neradni dan. Biračka mesta su otvorena od osam do 20 sati, a omogućeno je glasanje kod kuće, te putem interneta. Više od 1,3 miliona građana preferira online izbor, a ukupan broj birača je 108 miliona.

Iako epidemija korona virusa još traje, u Kremlju su smatrali da nema razloga za dalje odgađanje toliko značajnog političkog događaja koji je prvo bio zakazan za 22. april.

Međutim, svakog dana stižu novi podaci o zaraženim članovima izbornih komisija.

Recimo, u Stavropolskom kraju COVID-19 je otkriven kod 50 članova izbornih komisija, a nije jasno da li su počeli da izvršavaju svoje obaveze prije nego što je opasna bolest otkrivena.

Televizija nije za kritičare, protesti nisu dozvoljeni

I pored karantina, koji je trajao od kraja marta pa do juna, kampanja u podršku amandmana nije stala ni na jedan dan. U promovisanje novog Ustava su bile uključene državne institucije, a i poznate ličnosti iz sveta kulture, sporta i šou biznisa.

Amandmanima se usprotivilo oko 200 zastupnika regionalnih parlamenata, te stotine pravnika, naučnika, novinara i pisaca. No, argumenti kritičara nisu za televiziju koja je mahom pod kontrolom Kremlja.

Komunistička partija je jedina parlamentarna stranka koja je otvoreno pozvala birače da glasaju protiv amandmana. Kako je kazao vođa komunista Genadij Zjuganov, ruski predsednik “ima više ovlašćenja nego car, faraon i generalni sekretar zajedno”. Ali, svaki pokušaj da održi protest u Moskvi je propao. “Lenjinovi naslednici” nisu dobili dozvolu iz ureda gradonačelnika. Inače, svako masovno okupljanje je zabranjeno zbog korone.

Protivnici amandmana od početka kampanje suočavali su se s ograničenjima. Nisu poželjni ne samo masovni skupovi, već i protestne akcije pojedinaca. Neki od njih su bili fizički napadnuti od strane nepoznatih lica ili uhapšeni. Internet sajt kampanje „NE!“ odmah je bio blokiran. Dozvoljeno je samo “Da”.

Štaviše, podrška novom Ustavu u nekim slučajevima se dobro isplati. Poznati blogeri dobiju za samo jedan post na društvenim mrežama i do 400 hiljada rubalja, što je više od 5 hiljada eura.

Od Boga i međunarodnog prava do plata i penzija

Sadašnji ustav je usvojen 1993. godine, a više puta je bio korigovan. Među značajnim amandmanima iz prethodnih godina je produženje predsjedničkog mandata sa četiri na šest godina, te spajanje Vrhovnog i Arbitražnog suda, kao i formiranje ili likvidacija nekih subjekata Ruske Federacije (a to su republike, pokrajine, oblasti) i njihovo preimenovanje.

Najnoviji amandmani se odnose na brojna pitanja - tehnička, ideološka, socijalna, koja nisu međusobno povezana. Predviđen je  prioritet ruskih zakona u odnosu na međunarodno pravo. Ima i sasvim čudnih predloga, poput zaštite ruske istorije. A po prvi će se put u ruskom Ustavu pojaviti i Bog. Uz to Rusi dobiju garanciju da minimalna plata ne bude niža od granice siromaštva, kao i da penzije budu redovno indeksirane.

Upravo socijalni amandmani trebaju da motivišu građane da glasaju “ispravno”, mada će populističke dopune skupo koštati ruski budžet zbog naglog pada cena nafte te vrednosti rublja u ovoj godini. 

Vlasti od početka nisu htele da koriste reč „referendum“, čija su pravila detaljno opisana u ruskim zakonima. Zato je nastala ideja “narodnog glasanja”, i to jednokratnog, što, kako ukazuju stručnjaci, u zakonima nije predviđeno. U stvari, kako kažu, ovo je lična politička kampanja Vladimira Putina vrijedna 15 milijardi rubalja, odnosno oko 200 miliona evra.

Kako bi potakle glasanje, vlasti su, pored ostalog, pokrenule nagradni program. Od 26. juna birači primaju poruke o dobitku nagrade, a ostvarene bodove mogu da iskoriste u trgovinama i poznatim kafićima.

'Voljom naroda'

Putin nikada nije govorio da će napusti vlast, zato posmatrači veruju da će se ponovno kandidovati kako bi nastavio svoj kurs koji je zasnovan, pogotovo od 2014. godine, na borbi protiv spoljnih i unutrašnjih “neprijatelja”.

Potrebu da ostaje na vlasti njegove pristalice pravdaju “voljom naroda”, “željom najobičnijih ljudi”. A slični argumenti su bili korišteni i ranije, prilikom njegovog kandidovanja za treći mandat (iako je Ustav predviđao maksimalno dva mandata), te za slanje ruskih trupa na Krim i njegovo pripajanje Rusiji. Logika Kremlja je sledeća: ako narod odobrava neku akciju, ona mora biti izvršena, jer je “legitimna”, a poznato je da je “legitimitet” jedna od Putinovih omiljenih reči. Ovo narodno odobravanje, usput, ne podrazumeva obavezne demokratske procedure.

Nedugo pred glasanje o novom Ustavu, šef Kremlja nije isključio da se kandiduje za novi mandat. Putin je, inače, na vlasti od 2000. godine, a od tada se postepeno učvršćuje ruski “superpredsednički sistem”. Međutim, do sada je, makar formalno, bila dozvoljena parlamentarna opozicija, te nezavisno pravosuđe. Novi Ustav, veruju brojni pravnici i politikolizi, ukida samu ideju podele vlasti. Nakon stupanja amandmana na snagu sva tela će biti podređena lično Putinu.

Putinov rejting u padu

Amandmani, prema anketama provladinog centra VCIOM, trebalo bi da podrži 67-71 odsto birača, dok je 28-32 odsto protiv. U isto vreme samo 42 odsto veruje u ispravnost rezultata, dok 24 odsto govori o navodnom falsifikovanju

Ako pređemo na nezavisne ankete, broj pristalica je mnogo manji, pa je, prema tim podacima, 44 odsto “za”, a 32 odsto “protiv”.

Kako god, javna podrška Putina je u zadnjih godina u padu. U maju je njegov rejting pao na novi istorijski minimum, sa 28 na 25 odsto. Prema podacima centra “Levada”, manje od polovine Rusa podržavaju ideju da se Putinu dozvoli “brisanje” dosadašnjih mandata kako bi ostao na vlasti. Ali, Kremlj uvek tvrdi da raspolaže “drugačijim brojkama”.

Jedan je od glavnih razloga pada Putinovog rejtinga usvajanje 2018. godine radikalne penzijske reforme koja se svela na povećanje starosne granice za pet godina. Ovu reformu izvedenu, takoreći, preko noći, i to usred ekonomske krize, rusko stanovništvo nije prihvatilo.

TAGOVI:



Preporučujemo