Slušajte uživo:

Online radio UM

Gledajte uživo:

Radio u bojama

Slušajte uživo:

Radio Otvorena Mreža

Zažmiri i broj do STO...

02. 04. 2020 - 17:01
|
|
by Darko Došlo - udrimuski.ba
|
foto: udrimuski.ba

Zažmiri i broj do STO...

Iz korpe vadim tri-četiri proizvoda i stavljam na pult. Kasirka učitava kodove – 9,25 KM!  Vadim cenera, a dama s' maskom vraća kusur 0,65KM. Klempa me 10 feniga, ali nije problem.

Piše: Darko Došlo

Artikli stoje razbacani na pultu, a maskirana kulira. Ne pada joj na pamet, ni da pogleda u tom pravcu. Uzimam plastičnu kesu u koju mirno i staloženo trpam kupljene stvari. ''Znate da je vrećica 5 feninga!?'', nervozno upozorava maskirana. ''1, 2, 3, 4, 5...'',brojim u sebi i uspijevam da se smirim. ''Znam'', odgovaram  tražeći u novčaniku odgovarajući apoen. Našao sam tih 5 feniga, ali se i dalje pravim da nisam. Traje to već nekih 15-ak sekundi, a da je potrajalo još sekundu – dvije, kasirka bi počela da se puši. Nekim čudom ostaje smirena, a ja pronalazim traženih 5 feniga. ''E tako, hvala vam'', učtivo reče na kraju, dok joj se pjena s' usana cijedila u masku. Sve je uradila kako treba, ali prilika da akumulirani bijes iskali na nedužnom konzumentu, ode u nepovrat!. ''Imate li možda germe?'', dajem joj posljednju priliku. Ohladila se, nije zainteresovana. Izlazeći napolje čujem: ''Hvala i dođite nam opet'', kolega maskirane stavlja jagodu na šlag. Mladi trgovac na početku karijere radi svoj posao, kontrolišući ulaz i izlaz, sav važan kao da radi na vratima najtajnijeg objekta JNA, s' kraja 80-ih. 

Sabirajući utiske prelazim zamišljenu međuentitetsku liniju koje nema i vraćam se nazad u entitet. Ulazna vrata u haustoru, otvaraju se uz pomoć ''tokena'', koji je pri ulasku potrebno prisloniti na senzor. Iako su prije desetak minuta bila Ok, sad više nisu. Neko ih je razvalio!? Rukama sputanim kesama ( i mozgu preopterećenim koronom), lakše je bilo devastirati i neutralisati ih, nego spustiti prokleti teret i otvoriti vrata. Kese je u svakoj varijanti morao odložiti, ali je možda zaboravio token, iznosim u sebi argumente za i protiv. A čak i da je to tačno, mogao je pozvoniti nekom' da mu otvori, nije morao razvaljivati ! Nastavljam u mislima započeti debatni proces, ali ne nalazim olakšavajuće okolnosti. ''Čekaj malo!'', ubjeđujem imaginarnog predstavnika optužbe. ''A šta ako je maskirana osvetnica u trgovini i njemu udarila klempu, možda čak i u većem iznosu?'', istraga se nastavlja...

Trudeći se da ne dotičem predmete koje ne moram, ulazim u stan. U doba pandemije, to je ozbiljan proces. Nakon što sam dobro obrisao patike, na domestosom natopljenoj krpi, energično brišem i ručke pvc kese, plaćene 5 feniga. Skidam kiselinom natopljene patike. Još nekoliko izlazaka i ostaću bez đonova, ali preventiva je preventiva. Skidam i jaknu te je iznosim na balkon da se prozrači. Još nisam provalio svrhu ovog  postupka, ali pridržavam se preciznih uputa. Sljedeće je pranje ruku, prvo u rukavicama, a zatim i bez njih. Po isteku 20-ak sekundi,  predviđenih za pranje ruku, ulazim u trpezariju, gdje stara već kontroliše sadržaj reklamne, ali ne i besplatne pvc kese.''Rekla sam ti da kupiš čaj, nestalo nam je juče'', primjećuje previd i dodaje da me je i maloprije pred polazak, upozorila na to. Ne sjećam se, mislim da folira! Sinoć jeste, ali danas me nije upozorila. Sada likuje, bilježeći nove poene u nastavku vječitog derbija: majka - sin. Konačno skidam i zaštitnu masku, koju sam gotovo zaboravio, iako je cijelo vrijeme tu na mom nosu. Koštala je 2 KM, a danas sam je premijerno, prvi put isfurao do granapa. Lijevi kraj lastike mi ispada iz ruke. Pukla je na mjestu na kojem je pričvršćena za tkaninu. Nema veze zašiće je stara, ali ne mogu da ne opsujem proizvođača koji nije propustio priliku za lakom zaradom, štedeći pritom i na koncu.

Po završenoj kontroli, stara izriče usmenu opomenu, još jednom konstatujući da više nemamo čaja. Sad već iznerviran, istog trenutka donosim odluku, kao Tito onomad rušeći most na Neretvi ili Zvizdić prilikom uvođenja akciza na naftu i naftne derivate. ''Vraćam se po čaj!'', odlučno sam saopštio staroj, kao da nakon toga više ništa neće biti isto. ''Ne moraš sad, kupi sutra'', pomirljivo reče stara, ali nije me pokolebala. Zažalio sam već sljedećeg trenutka, navlačeći svježe oprane rukavice i rezervnu masku iz zaštitnog kompleta COVID – 19. Najradije bih reterirao, ali u sudbonosnim trenucima nema povlačenja, jer onda ne bi ni bili sudbonosni. 

Zamislite npr. šta bi se desilo da Mile nije švercovao Ronhil i da su borci na prvim linijama ostali bez cigara, ili da Bakir u najtežim trenucima nije donio odluku o dislokaciji u trezor? Oni su u datom trenutku uradili to što je trebalo, a sada je red na mene. Pa ipak oni su lideri, uz to i vizionari, a ko sam ja? Odluka je pala! ''Idem po čaj, a možda usput nađem i germu'', rekoh staroj kojoj suza izdajica krenu niz obraz.

Odlučio sam da ovog puta ne prelazim liniju koje nema, a čaj potražim u prodavnici udaljenoj najviše 15 m od haustora u prizemlju zgrade, u kojoj stanujem.''Poštovani kupci, zbog novonastale situacije, u objekat ne možete ući bez zaštitne maske i rukavica...!'', pročitah još jednom upozorenje kriznog štaba Vlade RS, zalijepljeno na vrata granapa. Spreman i za najteže situacije, na neophodnoj ''socijalnoj'' distanci (valjda ima i asocijalna) sačekah red, a zatim nepokolebljivo kročih unutra. ''Gdje stoji čaj'', upitah sa bezbjednog rastojanja, maskiranu prodavačicu iza pulta? Ništa nije prepuštala slučaju, nego mi rukom pokaza policu s' čajem. Izabrah tri različite vrste najjeftinijeg i tada se prisjetih da sam tu zbog mnogo važnijih stvari. ''Imate li slučajno germe?'', izustih i olakšah dušu. ''Nema'', reče ljubazno dama s maskom, ''ali imate brašno u pakovanjima od 2 i 5 kg''. I još mi u povjerenju reče da uzmem pakovanje od 5kg, jer se više isplati. Ovakva preporuka se ne ne odbija. I na sve to još i besplatna pvc kesa! ''Pa zar ovako nešto postoji?'', zapitah se u nevjerici. ''Stara će biti zadovoljna'', pomislih preuzimajući kesu s' kupljenim artiklima,koje je ljubazna prodavačica već spakovala i još mi pomaže da prihvatim ručke. ''8,35KM'', nastavi istim tonom ljubazna žena. ''Kako vam je majka, pozdravite je?'', razoružala me je potpuno. Prethodno aktivirani mehanizam za samodobranu u trgovinama, već se sam isključio.

Onih 15 metara do haustora i pored dodatne težine od 5 kg i nešto više, prešao sam kao metar i po. Ugledah vrata od haustora i gle čuda?! Neko se potrudio i vratio ih u ležište, a senzorski sistem je ponovo u funkciji. Nevjerovatno ali istinito! Tih desetak ili nešto više minuta, koliko sam se zadržao u prodavnici,  bilo je dovoljno da se sve vrati u prvobitno stanje. Ušao sam u stan, ponavljajući preventivni proces i brže bolje staroj uhvatio muštuluk. Još da sam našao germu, život bi ponovo lijep, ali i ovako ima smisla! Zažmiri i broj do 100...

 

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku udrimuski.ba.

 

TAGOVI:



Zadnje dodane

Darko Došlo: Dva lica jedne vlasti

''U mog Sulje jakna su'dva lica'', hvalila se na kafi jedna komšinica drugoj, aludirajući valjda na to da je njen Suljo dobro obučen i moderan, jer prati trendove.

OVAKVI NARODI NE ZASLUŽUJU BOLJU BUDUĆNOST !

Koliko god se protivili i ne bilo nam pravo, dešavanja tokom posljednjih 40 godina, potvrđuju da je kolektivitet na prostorima ex-Yu, de facto i de jure, jalovo inferioran u odnosu na brojne istaknute i decenijama neopravdano eksponirane individue, nedvosmisleno zaslužne za propast naciona, na čije čelo su nečijom voljom i interesom izbile ili bolje rečeno postavljene

Preporučujemo