Slušajte uživo:

Online radio UM

Gledajte uživo:

Radio u bojama

Slušajte uživo:

Radio Otvorena Mreža

skinlijevo skindesno

EU imenuje specijalnog izaslanika za region?

16. 09. 2019 - 10:25
|
|
by udrimuski.ba - NN
|
foto: ilustracija

Evropski zvaničnici blizu su odluke o tome da li će EU imenovati posebnog izaslanika za naš region, saznaju "Nezavisne".

 

Kako nam je rečeno, o ovom prijedlogu raspravlja se već nekoliko mjeseci, nakon što su ih SAD obavijestile da planiraju da imenuju vlastitog izaslanika za region, što se i desilo imenovanjem Metjua Palmera, zamjenika pomoćnika američkog državnog sekretara, kao posebnog izaslanika državnog sekretara Majka Pompea.

Naglašeno nam je da bi, ukoliko bude donesena odluka o posebnom izaslaniku, njegov šef bio Džozef Borel, nominovani visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbjednost EU, te da bi odluka mogla biti obznanjena nakon njegove formalne potvrde u Evropskom parlamentu.

Takođe, kako nam je rečeno, još nije donesena odluka da li bi on bio izaslanik za cijeli Balkan ili bi se njegov mandat odnosio samo na predstojeći dijalog Beograda i Prištine.

"Dio zemalja želi da EU ima čovjeka na terenu koji će zajedno s Palmerom pokušati postići dogovor, a dio zemalja smatra da ne treba žuriti s iznuđivanjem rješenja i da je sadašnji odnos EU sasvim dovoljan da se nastavi dijalog o rješenju kosovskog problema", objasnio nam je naš izvor.

Srećko Latal, sarajevski analitičar i bivši član Međunarodne krizne grupe za BiH, koja se proteklih godina mnogo bavila problemima u BiH i odnosom EU i SAD prema toj zemlji, kaže da mu nije poznata ideja imenovanja posebnog izaslanika, ali da ne isključuje da pojedine zemlje EU pokušavaju nametnuti takav koncept.

Prema njegovom mišljenju, Evropska komisija je do sada uvijek imala praksu da komunikaciju sa Balkanom održava putem definisanih institucija poput visokog predstavnika za spoljne poslove i Komesarijata za proširenje.

"Prema mojim informacijama, osnovni razlog zbog kojeg su SAD imenovale Palmera kao posebnog izaslanika je da bi tim putem imale način definisanja boljih i jasnijih odnosa s EU. Zato mi se ne čini kredibilnom ideja da EU imenuje posebnog izaslanika, jer njihov problem nije nedostatak komunikacije, nego nedostatak vizije šta da rade sa Balkanom", kaže Latal.

On ističe da je proteklih godina bilo sličnih ideja od strane raznih zemalja unutar EU, ali da te ideje nisu dobile zeleno svjetlo, jer nije bilo saglasnosti unutar EU, a, kako kaže, Balkan ranijih godina nije bio prioritet.

"Njemačka je defakto uvijek do sada imala tu ulogu da, barem u određenoj mjeri, zadrži ulogu savjesti EU kod onih pitanja kod kojih EU nije imala snagu da se interno dogovori", naglašava Latal.

Podsjećanja radi, proteklih godinu dana zbog djelovanja Kine i Rusije, zapadni Balkan je postao važniji za evropske zvaničnike, a Žan Klod Junker, predsjednik Evropske komisije, rekao je, ako se EU jače ne angažuje u regionu, da bi se regionom mogli baviti "neki drugi". Još konkretniji od njega bio je Johanes Han, evropski komesar za proširenje, istakavši da je Evropa potcijenila djelovanje Kine, a precijenila djelovanje Rusije u regionu.

Da se podsjetimo ko je Žozep Borel: Katalonac koji Nneće otcjepljenje

Borel je novi šef diplomatije Evropske unije. Odlučan protivnik katalonskog i kosovskog otcepljenja, kao i Bregzita, granice smatra ožiljcima koje istorija ostavlja na koži zemlje. I neće nove ožiljke.

Žozep Borel Fonteljes se, posle duge političke karijere, povukao iz javnosti. A onda ga je novi španski premijer Pedro Sančez prošlog leta zamolio da preuzme Ministarstvo spoljnih poslova. Borel je pristao. Ne zna se da li je on tada slutio da će uslediti još jedan skok u karijeri.

I pre povratka na veliku političku binu, on se nije potpuno povukao iz političkog života. U sporu između savezne vlade i katalonskih separatista stalno se javljao za reč. Borel je Katalonac i katalonski socijalista. Ali se energično suprotstavio katalonskom otcepljenju od Španije. „Granice su ožiljci koje je napravila istorija na koži zemlje“, rekao je jednom.

Borel je rođen 1947. u porodici pekara. Prva iskustva skupljao je u regionalnoj vladi Madrida od 1979. do 1983. Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza. Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000.

Inženjer, ekonomista i specijalista za računare

Borel je verziran i u evropskoj politici. Između 2004. i 2007. bio je predsednik Evropskog parlamenta. On uopšte nije bio političar od zanata. Bio je inženjer vazduhoplovne raketne tehnike, a ima i titulu doktora ekonomije. Osim toga, ima master američkog univerziteta Stanford, kao i Francuskog instituta za naftu. Vodio je računarsko odeljenje španskog naftnohemijskog koncerna Cepsa.

No, ni on nije baš čist kao suza. Godine 2012. morao je da podnese ostavku na mesto direktora Evropskog visokoškolskog instituta u Firenci, jer nije prijavio paralelni prihod kao član nadzornog odbora energetskog koncerna Abengoa.

Protiv Bregzita, protiv separatizma

Borel ne krije da ne odobrava nikakva regionalna otcepljenja. Bregzit je propratio jednako oštrim rečima, kao i katalonske separatiste. Prilikom martovske posete Beogradu u svojstvu ministra spoljnih poslova Španije, jasno je rekao da je Španija protiv nezavisnosti Kosova. Španija je jedna od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.

Na jednom kolokvijumu početkom juna u Madridu, on je, imajući u vidu supersile Kinu, Rusiju i SAD, formulisao svoju evropsku filozofiju: „Živimo u svetu divova, i ako padnemo ispod određene veličine, pašćemo u irelevantnost“.

Za njega u tu filozofiju spadaju i veći izdaci za odbranu, kao i bolji podsticaji za vrhunsku tehnologiju. Iako je granice uporedio sa ožiljcima, on zahteva konsekventno obezbeđivanja spoljnih granica Evropske unije.

U intervjuu koji je pre dve nedelje dao za nemački list „Zidojče cajtung“, rekao je: „Moramo u zemljama Evropske unije brzo doći do koncepta jedinstvenog rešenja problema masovne migracije. Do sada su mnogi političari u Evropi vodili politiku zabijanja glave u pesak. Međutim, trebalo bi samo pogledati stopu nataliteta u Africi da se shvati kako nas očekuje džinovski problem“.

Pokazao je da ima nepokolebljivi stav kada je, suočen s neprijatnim pitanjima u vezi s Katalonijom u intervjuu sa Timom Sebastijanom iz Dojče velea, naprosto skinuo mikrofon i ustao. Vratio se tek na uporno nagovaranje svojih savetnika.

TAGOVI:



Zadnje dodane

Preporučujemo