Slušajte uživo:

Online radio UM

Gledajte uživo:

Radio u bojama

Slušajte uživo:

Radio Otvorena Mreža

Meša Selimović i Darka – mirna i skladna ljubav

19. 05. 2017 - 19:20
|
|
by udrimuski.ba / secanja.com
|
foto: prtscr

“Promašena ljubav, promašen je život”

Ovu je lekciju mladi Mehmed, Meša Selimovic očito naučio kao mlad čovek. Njegov “ljubavni put” najbolje svedoči o tome

Nijedan čovek ne bira trenutak u kojem ga ljubav i opčinjenost prema drugom biću oprhva u potpunosti i sa toliko jačine da ne može nastaviti svoj život dalje bez ljubljene polovine. Nije svakome ni suđeno da spozna takvu ljubav. U slučaju da se sretnu dva “nerazdvojna” bića, valja biti dovoljno hrabar da nijedna sporna okolnost ne stane na put ostvarenju takve ljubavi. Životne priče nas uče koliko je teško pronaći ljubav u kojoj je sve ostalo podređeno veličini ljubavi kao i da oni koji su srećni sticaj okolnosti uspeli da odbrane od spoljašnjih uticaja stiču bogatsvo od kojeg veće ne postoji.  Takvo bogatsvo stekli su Meša Selimović i njegova Darka.

Nakon II svetskog rata Meša je došao u Beograd da živi i radi na značajnoj funkciji. Iako je bio oženjen čovek, Meša se nakon susreta sa Daroslavom Darkom Božić zaljubljuje tako i toliko da ne moze da zamisli svoj život bez nje. Docnije će izjaviti da nije pogrešio ili da je dobro procenio – osetio da je reč o pravoj ljubavi . Da bi ostvario svoj san da bude sa njom morao je napustiti suprugu Desanku i malo dete.U braku sa Desankom nije bio srećan. Iako mu je bilo teško da joj saopsti da želi da se razvede, nošem svojim snom, saopštava joj svoju odluku jedne večeri i odmah odlazi iz kuće. Ona ga je pratila u kućnoj odeći uprkos jake kiše, sva zbunjena, iznenadjena, povređena, očajna. Glasno ga je dozivala i molila da se vrati. Nije se okretao već je nastavljao da hoda brže, ne gledajući kuda ide, gazeći i po smrdljivom blatu smetlišta… bio je sav mokar od kiše i pranja na česmi od smrdljivog blata… Hodao je po mraku od Trga Republike do Karaburme sa mučninom i krivicom što je morao da povredi Desanku kojoj nikako nije mogao da pomogne, ali ujedno i sa strahom da ga tako prljavog i uznemirenog Darka ne odbije, da u njoj ne izazove gadjenje.

Darka ga je dočekala razneženo, kao da je bio “namirisan najskupljim mirisima”*. Ponašala se sa potpunim razumevanjem nošena sopstvenom ljubavlju prema njemu. Tu prvu noć njihovog doživotnog zajedničkog života umirila je i pretvorila u lepotu, razumevanje i podršku koju samo ljubavnici mogu jedno drugom da daruju.

“Prala me je, čistila i peglala do jutra, dok sam ja, okupan, spavao.”*

Te teške noći Meši je bio potreban san, a ona ga je spremala za novi radni dan i novi -zajednicki zivot.

Oni nisu čekali da se okonča razvod, svaki dan razdvojenog života smatrali su igubljenom večnošću. Meša je bio svestan da ruši moralni kodeks kojeg mora da se pridržava kao komunista. Osim vanbračne zajednice, sporno je bilo i što je Darka bila ćerka  generala  kraljeve vojske i udata za čoveka kojem se kao vojniku kraljeve vojske gubi svaki trag. Pustio je da se stvari dešavaju spontano iako je obavestio jednog člana partije o svojoj situaciji. Supruga Desanka ga je tuzila zbog vanbračne zajednice sa ženom buržoaskog porekla. Na partijskom sastanku gde se raspravljalo o njegovom slučaju postavljali su mu ponizavajuća pitanja na koja nije hteo da odgovara i demonstrativno je napustio sastanak uz izjavu da neće dozvoliti da ga ponižavaju. Ishod je bio jasan: isključen je iz komunističke partije, a samim tim postao je nepoželjan na bilo kom radnom mestu. Život u Beogradu bio je nemoguć.  Meša je tražio posao u Sarajevu, dobio ga te su Darka i on krenuli  put Sarajeva sa nesto malo novca i stvarima iz Darkinog stana. Odlazeći, Darka je izgibila pravo na stan. Darka se nije bunila, bilo joj je kao i Meši dovoljno da su zajedno. Nisu se ni bojali neizvesnosti, srećno su putovali prugom Beograd – Sarajevo sa malo hleba i kačkavalja. Darka je nešto pre toga bila bolesna te je na put krenula sa svega 39kg. Ljubav, nežnost njihovih zagrljaja, pogleda i priče učinili su da ovo putovanje dožive kao malu čaroliju u kojoj postoji bezbrižnost i lepota života. Ljubav je bila jača od surove stvarnosti. O njoj nisu mogli ni da razmišljaju. Zanos vredan divljenja…

Njihov dalji zajednički zivot u Sarajevu bio je težak, živeli su često u oskudici, Meša je dobijao i gubio profesorsko mesto bez ikakvih razložnih objašnjenja. Ipak, Meša je svestan da takvo ophodjenje prema njemu počiva na zavisti, njegovom poreklu…  nije poklekao jer je uz sebe imao ljubav. Ona je bila njegov “dobri duh” *. Darka je za njega i njihovu porodicu ( dve ćerke) odlazila da prodaje stvari iz kuće kako bi preživeli, podržavala ga u pisanju kad bi se za to stekli uslovi, prva čitala njegove ispisane redove… neprekidno je bila kraj njega i uz njega…

“Da ona nije bila pored mene u životu, ne bih uradio ni djelić onog što sam uradio. U njenom slabom tijelu lepog lica bila je tolika snaga volje i toliko hrabrosti, da me je uvek zaprepašćivala: ona me branila od nevolja života, štitila od njegovih grubosti, hrabrila kad mi je bilo teško pred teškoćama pisanja, vjerovala u mene kad su svi sumnjali, usmjeravala me svojom fantastičnom intuicijom, moju tvrdoću korigovala svojom mekoćom, hranila me svojom ljubavlju…”*

Nakon ovih reči sledi najveći dokaz njegove ljubavi:

“… Bez nje bih sigurno bio sitni profesor ili srednji politički rukovodilac (ni to ne bi bila nikakva tragedija, konstatujem samo činjenice).”*

Njegova ljubav prema Darki ispred je njegovog uspeha u književnosti, tragično bi bilo živeti bez nje.

Srećom, došlo je vreme kada Meša ostvaruje književne uspehe, dobija nagrade…  Zajedno su podelili  i dobro i zlo. Njihova ljubav davala im je snagu i osećanje sreće ma u kakvim okolnostima živeli.

Nakon njegove smrti Darka je nastavila da štiti njegovu zaostavštinu od zloupotreba.

Meša je rekao kako je uvek zahvaljivao svojoj sudbini što ga je darovala takvim čovekom kao što je Darka*.  Svojom ljubavlju Darka je posvedočila isto: hvala sudbini što mi je podarila tavog čoveka kao što je Meša.

* Sjećanja -Meša Selimović

 

Zadnje dodane

Srebrenička "Himna djece svijeta"

Svijet je u vrlo haotičnom stanju, zato iz Srebrenice šaljemo poruku mira i međusobne tolerancije, poručuje dječiji hor „Superar“. Hor je postao poznat tokom poplava a nastupao je i pred Angelom Merkel i papom Franjom